produktivnost
The Ex-Yugoslavia, including the Republic of Serbia (the “RoS”), had a very specific economic and organizational system since its foundation in the late ‘40 till the beginning of the ’90. The system was based on socially owned property and self-governance.
Socially owned property was a concept where ownership in general (over land, real estate, companies, capital, assets etc.) was being attributed neither to the state nor to the individual, but rather to the generic concept of ”working people” i.e. citizens.
Being the property of, hypothetically, everybody and no one specific at the same time, the socially owned property was under a regime of “self-governance”. Self-governance was usually put into place through, so called, “working people councils” which represented and performed the duties of companies’ founders.
Pitanja su:
-da li biste ulozili u goreopisanu zemlju?
-ko su ljudi koji u njoj zive i kojima je tako nesto palo na pamet?
-ako bismo izbrisali ime, da li biste pomislili da se radi o Severnoj Koreji?
i mean that's not a BRAINER.
sistem deluje fool proof.
2.to je vec drugo pitanje. pa... neka aseksualna bica sklona slusanju vangelisa sa izrazenim idejama o promeni pola i uvodjenju hibridnih ljudskih klasa.
3.jok nikad!
suvise zvuci titovski. i dosta vise ljudi o toj TITO fantazmi.
cova je znao da stavi paucinu na oci uzeo je kintu pa smo fol svi imali pare a sta je posle bilo? PLEASE moja baba je mogla bolje da vodi drzavu. (Comment this)
Meanwhile, on the other side of the world:
Productivity - explained -
Jedna od glavnih izuma kapitalizma je specijalizacija rada, u cilju povecavanja produktivnosti. Svaki posao je podeljen na sto veci broj specificnih poslova koji se, ponavljani do usavrsavanja, izvode maximalan broj puta u toku radnog dana.
Na primer, za pravljenje ciode postoji jedan covek koji se specijalizuje da pravi metalni deo, jedan koji ostri ciodu, jedan koji pravi glavu ciode, jedan koji boji glavu, jedan koji spaja dva dela zajedno, itd.
u drustvu od 300 miliona stanovnika svaki produktivan clan je usavrsio jedan mali deo zanata, i apsolutno zavisi od ostalih za drugi deo.
On ne zna za severnu koreju. A verovatno i ne zna da ako postoji severna koreja mora da postoji i juzna!!
I ako krene da se pita ova pitanja, ode bojenje ciode! A ako ode bojenje ciode, ode i glava ciode i spajanje ciode, i cioda.
Znaci nikome nije u prilog da zna za severnu koreju, jel to ide protiv samog opstanka sistema.
Da li biste ulozili u takvu zemlju?
(Comment this)
nego slusaj, ovo me podsetilo na jedan sastav iz srednje skole na (velicanstvenu i sekspirovsku) temu "opada zuto lisce jeseni" koji je napisao nas zajednicki drug, isti onaj sto je umirao (i verovatno bi idalje umirao) za tobom. skoro sam nasla taj sastav (bog zna zasto je to kod mene) i bas me je nekako dirnuo.
autor bas pise o tim srafovima i tako to, pa kaze da je zbog takvog stanja stvari jedino u zivotu bitno imati pravu zenu pored sebe (verovatno je mislio na tebe, i zavrsava sa recima (parafraziram) - ali kad te jedna takva zena odbaci, nista ne preostaje nego da opadnes kao zuto lisce jeseni.
kad pomislim da smo tad imali samo 15-16 godina, nemogu a da ne poverujem da je i samoupravljanje imalo neke dobre strane.
cmok! (Comment this)
p.s. moraces ovo poslednje da mi objasnis, nije mi najjasnije (Comment this)
U novoj firmi, radim samo testiranje i to samo jedan njegov deo.
Ziveo kapitalizam, zivela specijalizacija rada, ziveo ja kao fah genije :)
Naravno, ja poput Aleksandre Jankovic, uvek imam svoje "misljenje", pa cu se usuditi da komentarisem i jesen i opadanje lisca. Juce sam citao sticajem nekakvih okolnosti tekst Vukice Djilas. Ona je inace glumila u filmu Plasticni Isus, zavrsila glumu, zivela i stvarala do 2001. godine. Elem koliko se ja secam svojih misli dok sam citao njezine redove, kaze ona da zlo potice od upornog pokusaja ljudi da omedje beskrajna prostranstva nesaznatljivosti ljudske duse. Dakle uzasnucu se kad ugledam taj ponor otvorenog, tu pustinju smisla, a ondak da bi se spasao "pocecu da umirem za zenom mog zivota" ili "uclanicu se u pravu partiju" ili "zanimacu se za software" ma zamislite bilo sta... Stvarno ne znam zasto vam sve ovo rekao, u svakom slucaju ne skodi, a cim ne skodi, znaci da koristi (Comment this)
I trece i trece, Le temp Detruit Tout, ili vreme sve unistava, i sve nekako umire, ali ne antropocentricnom smislu reci, vec je smrt forma stvari, a dokaz za to je moje trenutno gnusanje o genijalnoj prici koju sam malo pre napisao
Evo moje off-line price:
Prvi put u zivotu sam umirao za T. Doselila se u novoizgradjeno lux naselje u mom kraju, i imala je super Casio sat. Pitao sam je da podjemo, ona je rekla, ne. To je bilo pred kraj osnovne skole.
Pred kraj srednje skole sam umirao za K. Sebe sam ohrabrivao da joj pridjem slusajuci pesmu "Let Your Soul Be Your Pilot" od Stinga. Startovao sam je i rekao da ima prelepe oci. Posle vise nisam imao sta da joj kazem.
Za vreme 2.god fakulteta sam upoznao N. Dala mi je broj telefona, nazvao sam je, hteo da izadjemo, a ona je rekla, pa ne znam. Pitao sam je jel hoce ili nece, a ona je
rekla, ne znam. Onda sam kao zataskao taj "slucaj", ali na Nikolin nagovor, opet sam je zvao, i izasli smo, ali ja nisam uspeo da izadjem iz svog umiranja.
"Umirati za nekim" je iz moje sadasnje perspektive neprecizan termin. Vise mi se svidja pojam koji su uveli Deleuze i Guatarri: "Telo Bez Organa".
T. K. i N. danas u meni: ogoljenost i margina. Predmet na djubristu, nesposobnost da se bilo sta kaze i uradi - telo bez organa. (Comment this)
Meni se svidja tekst.
(Comment this)
bas me zanima, posto nemam pojma kako zvuci to sto se napise (kad nemozemo da se ispricamo kao ljudi) (Comment this)
inace ja za sebe mislim da sam kao ona zaba sto peva u crtanom filmu "Figaro! Figaro!" dok je sama u parku a kad je stave na stage ona samo kaze "kre". telo bez glasa. (Comment this)
hahaha! (Comment this)
Otkud sad to? Jedno su ideje koje imam, a drugo su stvarnosti u kojima te ideje realizujem ili postvarujem. I to je jedna uzasna protivrecnost. Kad sprovodim svoju ideju u delo, vrsim nasilje nad stvarnoscu, koja je nuzno protivrecna, multidimenzionalna, viseznacna, otvorena. Moja ideja, moj stav umire u susretu sa stvarnoscu, i kad umirem za nekim, umirem za tom svojom idejom koja nije uspela da se postvari, ocajanje koje me obuzima, ocajenje je za idealnom, genijalnom predstavom, koja se nije postvarila, koja nije ostvarila onu istu punocu, koju je imala dok je bila u umu
i kako onda da mi neko drugi ne bude kriv za to? (Comment this)
To znaci da treba samo vise da se radi na prevodjenju unutrasnjih ideja u spoljasnji svet, a ne da spoljsnji svet, pun gnusanja, straha i cinizma, bude dopusten unutra. (Comment this)