Chambers of Sylvie

Stepen imbecilnosti nase televizije je ENORMAN!!! Na javnom servisu se citira Z.Cirjakovic kao relevantan izvor bilo cega (za one koji ne znaju doticnog gospodina, mozete na http://www.zamislisrbiju.org/forum/viewforum.php4?f=80 procitati tekst velikog arhi-gurua slobodarske misli gospodina Petra Lukovica o doticnom elementu); za to vreme, na tv kosavi (koja je, ne zaboravimo, dobila "nacionalnu" frequenciju ma sta to znacilo) se prica o tome kako postoje arheoloski nalazi da se dinja (da, da - dinja) koristila jos 3000 godina pre Hrista. Who gives a fuck???. Ludilo, brate! Booggie wonderland all over.

Pored gorenavedenog, moj danasnji dan bi se najlakse mogao opisati kroz metaforu - baterija sa dva pola, plus i minus, svaki nakacen tamo gde treba. Dakle, danas sam emitovala i primala i pozitivnu i negativnu energiju, a to sam shvatila veceras na stolu za masazu dok je iza paravana na domak mene lezala neka mentalna spodoba koja je jako jako dugo pricala, a to se u spa ne radi, jer tamo dodjes da te masiraju a ne da pricas maserki kako si pravila neki "event" u hyattu i kako te sad bole ledja jer si morala da razmisljas i o svetlu i o bini i o manekenkama i da sutra putujes u grcku i bla bla bla!!!! Kad o tome hoces da pricas odes lepo kod Mace u blokove za 300 kinti i pustis svoju seljacku dusu na pasnjak domacinskog raspolozenja. I tako, kazem ja sebi, daj nemoj se nervirat' jebiga, ona te zraci negativno al imala si i ti danas svoju epizodu. Sto jes, jes - imala sam. Udjem ja danas u Zaru da nadjem nesto sto ne kosta 200 ili 300 evra a sto mogu da obucem na vece tog spektakla u petak u Parizu. Milsim, sta ja da obucem tamo? Necu da kupujem neku "balsku" haljinu posto to nije matura a necu ni da izgledam kao prokleti istocni evropljanin i tako obidjem Zaru, omiljeno steciste svih i svjah, a nadasve vlasnica fake Louis Vuiton tasni. I takav jedan primerak, naravno, preko reda pokusa da zameni neko govno koje je prethodno pazarila. I sad, nije sto je ova pokusala nego sto prodavacica to olako prihvati i kaze meni posle par minuta "mozete da predjete u drugi red". Ja kazem "moi? pa vi mora da se salite" i ona tu mene kao izignorise, sto kapirate i nije bio bas the smartest move. Jos kaze "znate, to je, generalno, sve jedan isti red". Ja kazem "ajte vi, generalno, da pozovete menadzera". Epilog price - manager muskog odeljenja se pojavljuje, ja ga pitam, what the fuck? jel sam ja na muskom odeljenju? onda stize neka cica koja izgleda kao da je krenula da kupi sladoled sa sve tasnicom preko ramena i kaze ona je menadzer cele radnje. cele radnje? no shit. elem, tu sam ja imala par minuta teskog pizdenja sa sve zahtevom da vidim pravilnik u kome pise da se zamene uzimaju u obradu pre naplate novih proizvoda (!?!) Na kraju ja je pitam, dobro, ako ja napisem tu zalbu sta ce se desiti. Ona kaze, pa ta devojka (ova sto je generalno tu mene zajebavala) ce dobiti opomenu pred otkaz, ja kazem dobro dajte mi mail i odem. Posle razmisljam, necu da dobije otkaz, u krajnjoj liniji docice ista takva koja ce mozda biti jos veci idiot. Nekako mi zao. Mozda gresim. Dobra dusa, sta ces. Mada kad bi mi se ista prilika ukazala vezano za neku od onih skotusa na salteru Hypo banke, mozda ne bih bila tako empaticna. 

Ali ali ali! Ako ste mislili da je sve negativno - nije. Imala sam i momenat sirenja i primanja pozitivne enregije, ali to ni upola nije jednostavno predstaviti na svima zanimljiv nacin kao gore opisane dogadjaje. Recimo samo da je mene jedan e-mail jutros izuzetno oraspolozio te da su nekome narandzaste ruze ulepsale dan, a znamo da nema lepseg poklona od toga kad vidis da se prijatelj iskreno necemu obraduje ili odusevi.