Chambers of Sylvie

Kako kaze Milan Mladenović - kako da pobegnem od promene? samo putem promene! Baš osećam te promene i pokušavam da se sa njima izborim. Jednačina otprilike glasi - ako je sve na kraju krajeva sranje, zašto u međuvremenu ne bismo uživali ili makar pokušali. Evo ja pokušavam, mada kako kaže naslov... slaba vajda. Kad smo već kod citata, što bi rekli gotan project - todo es produto de una ambicion. Jebiga, da nema ambicije ne bi bilo ni nezadovoljstva njenim neispunjenjem, al sa druge strane ne bi bilo ni zadovoljstva kad, ponekad, retko, sve krene kako treba. Zajebana je rabota ovaj život. I kad već citiram, sve niže i niže, videla sam danas delić neke domaće serije gde je jedna od glumica rekla "nije pitanje ima li života posle smrti, nego ima li živovta pre smrti". Ne treba da vas brine što mi izvor inspiracije postaju srpske telenovele, to je samo stvar podcenjivanja koje je ukorenjeno u naše male fašisoidne mozgove. Užasno smo zatvoreni. To  je moj jedini feeling po povratku iz inozemstva. Mi još uvek giljamo po bespredmetnim pitanjima i možemo tako u bezkrajon. Za to vreme... svet ide, okreće se, menja se, vraća se na isto, razboljeva se pa ozdravi, ispravlja i popravlja, negde ti zakine, negde ti da...i tak. Onda se vratim ovde, gde inače volim da se vratim i jedva čekam da se vratim, i zateknem onu babuskeru od Tadića koji nešto sere na televiziji, sa sve iskrivljenom državničkom kravatom...brate - odjebi više! Stvarno više dosta. Aj da radimo nešto. Aj da nas neko pohvali. U bilo čemu. U poslu, u lepoti, u sređenosti, u doslednosti, u ideji, u stavu, u stilu. U bilo čemu. Aj negde da se pomerimo. Svako pojedinačno i svi kao zbir pojedinačnog. Svi samo gunđaju, kenjaju,zakeraju, imaju neku teoriju koja je bazirana na idiotluku.

Sedim pre neki dan na ručku u Verdiju, i padne mi na pamet ideja iz onog arsenala "da sam ja vlast". Dakle, da sam ja vlast, čim bi došla na vlast, sazvala bi sve koji imaju neke interese i mogućnost da ih silom ostvare da dođu lepo i da prijave te njihove interese i da se lepo dogovorimo da napravimo "numerus clausus" stvari koje nećemo dirati za mandata, i kažemo - ok, to je to, drugari, dogovoreno, to sve nećemo ni pipnuti, ali ako mi se pojavite u bilo čemu drugom - najebaste. I onda pogledaš šta ti je sve preostalo i u čemu možeš slobodno da deluješ. I kad se okreneš shvatiš da je oko tebe gomiletina stvari u kojima te ne sprečavaju nikakvi tajkuni, koncesionari, kriminalci, lobisti itd. Kreneš od ulice, pa pogledaš gore-dole, šta sve možeš da uradiš. Gomila toga uopšte ne košta, samo je pitanje dovođenja u red. Mene bi to baš obradovalo. Malo reda u ovom javašluku.
 

Radovi na stanu su počeli...trenutno izgleda kao da je pala bomba srednje razorne moći ali da se uskoro sprema još jedan tepih bombi pa bismo svi trebali brzo u neko sklonište.

A kad sam izašla iz stana, napolju...ne mogu da verujem! Sneg, majku ti tvoju. Al ne običan, ono par pahulja pa će se smiri, nego fazon The day after tomorow. Uletim u taksi i kažem "šta je bre ovo? Apokalipsa? Smak sveta?", kaže taksista "Eee, odavno smo mi dodirnuli smak sveta, a neki bi i voleli da bude, tako bi im se muke skratile". Reko "misliš rešili bi se nula na kreditnim karticama ako bi se neki komp resetovao?". Samo vidiš blagi osmeh u retrovizoru.

Elem, ako i bude smaka sveta, ja bih volela, i to kumulativno, da ga dočekam nakon što se pošteno nauživam u mom novom stanu (u svrhu ovog teksta "pošteno" definišemo kao najmanje par godina) i ako može u Parizu. Kažem kumulativno da se neko ne zajebe pa reši da sredi ovu našu kuglu u mom odsustvu...da da..odoh ja malo do Pariza, tamo je sve lakše, i renoviranje stana, i politička situacija. Samo digneš noge na obod fontane i gledaš one labudove. Ako padne kiša, otvoriš kišobran i nastaviš da sediš i uživaš, jer u Parizu kiša uvek brzo stane:-)

Da li su svi osmesi odsmejani na televiziji fake? Da li su sve pesme zapravo odraz željenog a ne proživljenog stanja? Da li je Ricky Martin srećan i zadovoljan ovih dana ili kao i ja oseća neki nedostatak savršenosti u njegovom životu? Da li se i Ricky mentalno muči i postavlja sebi bezbroj pitanja i dilema; da li donosi odluke ili ih drugi donose u Rickyjevo ime? Da mi je to da znam...

Muče me naizgled efemerni problemi: da li staviti pločice "sabbia righa" ili "moka righa"? Ili pak rizikovati sa "creme onda"? Deluje sumanuto, ali, zapravo nije. To su izbori sa kojima će kasnije ova žena morati da živi, dug niz godina, a možda i za uvek (ako nastavimo ovim političkim pravcem ka svetlijoj budućnosti). Naravno, svakome su njegovi problemi najveći, ali ovde nije reč o veličini problema ili konkretnog primera pitanja koje je pred amnom, već o toj konstantnoj neophodnosti da se donose zaključci i na osnovu njih odluke, da se zauzima stav, pa da se onda menja, da se preispituje, da se razmatra, da se bude u nedoumici. I sve to sa željom da se u nečemu uspe podupreto činjenicom da je teško živeti sa znanjem da je nešto propalo iz razloga izvan moje moći, a izgleda još i teže ako je propalo zbog nečeg što sam ja uradila ili propustila da uradim. Ili što je onomad Hulja citirao intro iz neke doom igrice na PS3 (oh my my! how low can you go sa izvorom mudrosti) - we make our choices, but in the end it's our choices that make us.

Ne mogu a da se ne vratim onoj ranije datoj definiciji da površnost zapravo znači ostati na površini, ne potonuti. A gde je tu nadogradnja?

ili posledica svakog kretenskog srpskog političara. ma ko im jebe mamu, odeš 11og maja, ili kog već bude, zaokruziš šta ti srcu drago i skineš to govno sa vrata. sinoć mi dolazili iz opštine da me pitaju da li sam za "zoniranje" moje ulice. ja im rekla da nemam mišljenje po tom pitanju i da stoga nisam adekvatna da dam odgovor na to pitanje. jedini je milan milutinović bio u pravu onom prilikom u rambujeu - your question is basicly wrong!!! dude! sad si doš'o da me pitaš za zoniranje kad si pustio da se u toj istoj ulici izgradi 5 zgrada od kojih 4 nema parking. you must be shiting me, dude. tako i ovi 11og maja - ne bas od 12og marta, al negde odprilike od kad se završila sablja i oni skinuli zorana živkovića sa čela vlade, počeli su urušavanje svakog smisla u svakoj pori društva, i sad će da me pitaju da li sam za evropu ili sam za kosovo. pa brate, nemoj ništa da me pitaš. kad me do sad nisi pitao dok si srao naokolo, što sad od mene tražiš da konvalidiram tvoje ludilo? šta sam ja? vanparnično veće pa da odlučujem o oduzimanju poslovne sposobnosti? sve je ovo lažno pitanje, i lažni izbori, kao i sve što su do sad radili. samo lažu. počinjem da zvučim kao prosečni taksista. a, šta mi je drugo i ostalo?

nego, stiglo proleće!

Danas u svlacionici u welnesu neka riba priča na mobilni i razgovor teče otprilike ovako: "ne, nisam doručkovala, popila sam kafu i pojela sendvič, to je kao doručak ... ne, nisam ručala, došla sam ovamo, kad da ručam? ... ustala sam u jedan i došla ovamo da vežbam, nisam jela supu, jela sam sendvič koji jedem svakog dana kad radim ... pa da u jedan!!! svakog dana ustajem u 6 i idem da radim a danas je nedelja i spavala sam do jedan i jela sam sendvič - jebote!..." i onda spusti slušalicu i okrene se ka prisutnima u svlačionici i kaže "mama" i slegne ramenima. Tu svi u glas krenu da je teše i objašnjavaju da to nema veze sa godinama itd.

I sad se ja pitam, da li naše majke imaju samo jedan modus interesovanja za naš wellbeing - hranu? To je potpuno fenomenalno. Kako se ne zapitaju za to ustajanje u 6 ujutru ili za to dal smo tužni ili depresivni ili nezadovoljni i tako dalje. Kako uvek "jel si jela? šta si jela? jel imaš šta da jedeš?". To poprima razmere onog zapadnjačkog neinteresovanja za suštinu nego samo da je forma ispunjena, samo da si ti jeo. I što je veće sranje u zemlji i životu, to je veće interesovanje za to dal smo siti.

Lično, ja to trpim, trpim donekle, al kad popizdim... i onda kad saspem sve što je bitnije od toga šta sam i kad jela i kad me sa druge strane pogledaju zaprepašćene oči - onda mi bude žao. Al to je krug, a svi znamo - the circle only has one side :-)

U danasnje vreme kada svaka seljančura sa dobrom tezgom na pijaci može sebi da priušti i Dior i Chanel, i to original, a o falšu i da ne pričamo: kada moraš da radiš kao konjina da bi zadovoljio elementarne potrebe uz podrazumevajuće nerazumevanje svakog ko je u goroj, istoj ili boljoj situaciji od tebe; kada je trka za unapređenjima i inovacijama (brže, bolje, jače, manje, veće, efektnije, efikasnije, čistije, uklanja sve poznate bakterije i tako dalje) dostigla nivo da više nije pitanje hoćeš-nećeš nego možeš-nemožeš; kada je funky business beletristika a art se bavi onim čime se u neko ne tako daleko vreme bavio Sartre, svakako u priuštivoj digestovanoj formi; kada javljate svojim "najmilijima" kako se osećate preko fejsbuka i ostalih statusnih notifikacija...meni deluje da postoje samo dva luksuzna resursa na celom svetu. Prvi je VREME, a drugi je LJUBAV.

Oduzimajući mi prvi, V.K.&B.T.&T.N.&svi ostali debili na -ić i na -ca i na -as i na -per, oduzimaju mi i drugi. I boli njih kurac za to. E pa evo i mene boli za njih. Obavestite me kad počnu nekakve demonstracije da se pridružim, do tada o telefonskim sednicama nečeg što me je sramota da nazovem Vladom (jer je moj buraz tako zove pa da ga ne vređa istovetnost u padežu), ja radije bih da ne znam i da me se ne tiče. Žao mi je ljudi (u smislu "žao mi je građanstva"), ali jebemliga, šta mogu. Mislim, zaista, šta mogu?

Zato što dobijem istu platu a radim manje dana!!!

A pre toga - naglas razmišljanje o izborima. Populacija koju ja poznajem se deli da tri tabora: one koji će 100% glasati za Tadića i agituju da i ja isto učinim (Hulja, prim.prev.), one koji ne znaju da li će glasati za Tadića jer najradije ne bi, jer on nije njihov izbor ali ne žele da snose ni eventualni deo prividne a zapravo nametnute krivice u slučaju da Nikolić pobedi i oni (najmalobrojniji) koji neće glasati za Tadaića jer smatraju da nije zaslužio njihov glas i tačka.

Ja (ne treba pocinjati rečenice sa "ja" ali takva je tema) stvarno ne znam šta da uradim. Mada je moja dilema malko drugačije prirode nego što bi se naočigled reklo. Naime, da se ja pitam - ja ne bih glasala. I ne bih imala apsolutno nikakav moralni, etički, demokratsko-proserantski problem niti najmanji trag griže savesti zbog toga, pobedio ko pobedio. Međutim, u tu moju jednačinu se uključuje moja Majka. Gospođa Mati insistira da ja glasam za Zekana Pekana u nedelju i pripretila je da će se ozbiljno naljutiti ako to neučinim i počela da me podseća kako je ona po mojoj želji glasala za Đinđića još onomad početkom devedesetih dok nisam još ni imala pravo glasa (zbog godina a ne mentalne retardiranosti u to vreme) i kako je ona podržala "smrdljivog Čedu" na moj nagovor i prošle i ove godine, i kako je ona svaki put u životu sve uradila za mene a ja sad nju zajebavam i neću da izađem na izbore i glasam za Zeku Peku...i tako dalje i tako dalje. Ne možete zamisliti mentalnu torturu koja bi usledila u nedelju kada bi ona otišla na biračko mesto i videla da moje ime nije još zaokruženo u biračkom spisku. Taj telefonski razgovor koji bi usledio je nešto što bi i Aleksandra Vučića nagnalo da brzim hodom pohita i zaokruži Zekana.

Dakle, ukoliko uspem da ubedim gospođu Mamu do nedelje da je ok da ne glasam - ja neću. Ako mi to propadne, žao mi je da priznam, ali moraću da zaokružim to govno od čoveka, jer neću da mi on kvari odnose sa Staramajkom. Šta da vam kažem - jebiga.

PS: ovo nije moj izgovor, i svi blogeri koji su upoznali moju Majku potvrdiće da njen rage ain't something you would wanna mess with. ne misli valjda neko da sam od prošlog posta promenila mišljenje!

Znači ovako...nakon vaših izliva podrške i podjebancije u komentarima, konačno nađoh malo vremena da vam se obratim (Vuk Drašković iz mene progovara). Za početak - za sve je kriv Zoran. On je moja ljubav. Tako da ako ste čitali blog zato što ste zaljubljeni u mene, preporučujem da nađete drugi razlog što navraćate u moje odaje. Nadalje (iako je definitivno On za sve kriv), i mnoštvo administrativnih obaveza se isprečilo između vas i mene - keš kupac se ovaj put nije isprečio između mene i mog budućeg domicila. Postajem vlastelin! Yeah! Te na kraju ona konstanta: nije lako biti žena u biznisu ovih dana. Postoji razlog zašto doskora žene nisu puštali tu ni da primirišu - čuvali su ih!!! Ili su one bile dovoljno pametne da se čuvaju. U svakom sučaju postojao je neki razlog zasto nisu prisustvovale dvanaesto časovnim sastancima i zašto se na njima nisu izjašnjavale i osećale pozvane da nešto kažu. U današnje vreme čak mi više ne polazi za rukom da mi poveruju kad na pitanje odgovorim sa "nemojte mene da slušate, ja sam samo žena, čist dekor". I njima se bre to svidelo da se ženska pamet umeša u njihove probleme i reši ih. Shvatili su (mamu im jebem) da žena rešava sve probleme: od onog decenijskog pitanja pred otvorenim frižiderom - "gde je mleko?" ili pred otvorenom fiokom "gde su mi čarape?" (kao da mogu da budu na Marsu), pa sve do ovih ekonomsko-prehrambenih od par miliončića evara. Jebiga Žene! Sjebale smo se. Moramo makar pokušati da se izborimo za beneficirani radni staž i besplatne estetske tretmane. Na Kubi ženama socijalno obezbeđuje manikira i kozmetičara, pa vi vidite.

No dobro, to je bilo obrazloženje za manjak mene u virtuelnom prostoru, a sad da pređemo na bitnije teme. Izbori.

Za koga glasamo u nedelju? Pa za jedinog kandidata za kojeg možeš da glasaš a da se pre i posle toga ne napiješ od muke. Za Čedu!!!

Specijalni bilten za one koji, kao Hulja, idalje planiraju da svoj glas daju Borisu Tadiću:

• Nabrojte sebi 5 stvari ili poteza koje je Tadić uradio za vas ili koje je uopšte uradio u poslednjem mandatu.
• Da li ste ikada čuli da je Boris Tadić rekao ijednu jedinu reč protiv Vojislava Koštunice? Da li vi podržavate Vojislava Koštunicu, pošto ga Boris očigledno podržava.
• Da li se sećate da je prošle godine u ovo vreme Tadić sve nas lagao da treba da glasamo za DS jer će Boža Đelić biti Premijer. Ko je dobio više DS ili DSS na tim izborima? Ko je beše danas Premijer? Koliko su nas jebali u mozak dal će ili neće da formiraju vladu? Ko je pristao na ucenu Tome Nikolića na mestu predsednika Skupštine?
• Ko su u doba devedesetih i demonstracija a kasnije i u doba Djindjića (što je bilo pre samo par godina) bili Dragan Šutanovac i Vuk Jeremić (da ne nabrajam raznorazne anonimuse koji su dogurali do v.d. gradonačelnika Beograda za koje ja u životu čula nisam)? Gde su ljudi koji su bili u vrhu DS-a za vreme Djindjića? Izvuče jadnog Mićunovića po potrebi, a ove ostale su samo šutnuli negde, ko zna gde.
• Šta su i ko su u ovoj državi Đilas, Šaper i onaj treći lepotan iz Idola? Jel kohabitacija postoji zbog media-buyinga? Ak'je tako - malo je, burazeru. Mog'o si i bolje da se prodaš.

I još želim da kažem da nisam zadovoljna ni tempom ni smerom (ne pravcem) kojim se krećemo. Boris Tadić o tome četiri godine nije razmišljao. Možda čak ne zato što nije hteo, već pre zato što nije drugačije mogao. On ne zna i ne ume bolje (maliciozni bi rekli nesposoban). Pa pošto on nije puno razmišljao o nama ovih godina neću ni ja o njemu. A onaj argument o rasipanju glasova, u najmanju ruku sačuvajte za drugi krug i budite malo progresivni i odgovorni - pošto već Boris Tadić to nije bio. Što on nije razmišljao o rasipanju glasova i mogućnosti da Tomislav Nikolić pobedi? Što nije obezbedio situaciju u zemlji koja bi bila takva da Tomislav nikad ne bi mogao da pobedi. Kažu da kad čovek ima preko 400 Evra mesečnih prihoda radikalizam i nacionalizam u tom čoveku jenjava, zato što je to granica kada čovek oseća da nešto ima pa samim tim i želi to nešto da sačuva. 400 Evra nije još uvek prosečna plata u Srbiji. Da ne ulazimo u razloge zašto nije (mada ja mogu, no worries), odgovornost za to što nije je, između ostalog, na Borisu Tadiću. Zato oni sad igraju na kartu rasipanja glasova, jer je to mnogo lakše nego da oni stvore uslove u kojima će prosečna plata biti 400 Evra. Mislim, to je samo paradigma - čisto da se razumemo. Sad se setio da nas plaši Tomislavom. U, zabole me. Nek više pobedi! Samo nek nam se skinu sa tim imbecilnim argumentima. Nek pobedi ako za njega glasa većina. To je demokratija.

I zato Huljo (i ostali) - glasaj za Čedu zato što ne podržava i neće podržavati Koštunicu, zato što govori jezikom koji razumeš, zato što se ne loži na krv i sukob, zato što hoće uvek napred, zato što je to tvoj glas a ne glas Borisa Tadića. I još najmanje 100 razloga...Život je zakon.